Činjenica koja je sve više vidljiva u vestima i medijima svakodnevno jeste potreba
da se pronađu što efikasniji i što zeleniji načini za proizvodnju energije.
U vremenu u kome živimo, potražnja za energijom je sve veća, verovatno kao
nikada ranije, a problem sa resursima je takođe sve veći.
Pre svega, fosilni resursi na koje se toliko oslanjamo nestaju, nećemo ih imati
dovoljno da zadovoljimo potrebe čovečanstva u narednih par stotina godina (možda
ni toliko). Takođe, fosilna goriva sagorevanjem zagađuju životnu sredinu, što je još
jedan problem.
Sa globalnim zagrevanjem, efektom staklene bašte, povećanim zagađenjem, itd.,
solarna energija se nameće kao odlično rešenje za rešavanje ovih problema.
Ipak, dok se toliko priča o solarnoj energiji, solarnim panelima, elektranama, još
uvek možete čuti zablude i mitove koji, ako razmišljate da iskoristite prednosti ove
tehnologije u vašem domaćinstvu, mogu vas navesti da se zapitate da li je to ono
što vam treba.
Na svu sreću, mi smo tu da razrešimo ove mitove i predstavimo činjenice koje daju
prave, istinite odgovore.
1. Solarni paneli ne rade po hladnom, snežnom vremenu ili kada je oblačno
Solarni paneli će raditi sasvim dobro kada je oblačno, kada pada sneg, kada pada
kiša ili čak kada pada grad. Dakle, i kada je toplo i kada je hladno, u svim uslovima
u kojima ima sunčeve svetlosti, odnosno zračenja.
Tehnologija solarnih panela im omogućava da rade u takvim uslovima efikasno i
bez problema, čak efikasnije na nižim temperaturama nego kada je toplije.
Pored toga, oblačno vreme ne utiče na efikasnost solarnih panela i to je
jednostavno činjenica. Oni mogu biti održiv izvor električne energije jer je i dalje
mogu proizvesti dovoljno.
Čak i hladni, sunčani zimski dani stvaraju fini nivo električne energije u poređenju
sa onim što biste dobili tokom vrućih, letnjih dana.
Dakle, solarnim panelima nije potrebna direktna sunčeva svetlost da bi radili, oni
rade tako što “hvataju” sunčevo zračenje, a ne stvarnu sunčevu svetlost, tako da će
raditi čak i u hladnim i oblačnim danima
2. Struja iz solarne energije se proizvodi samo leti
Ovo je očigledno besmislica, jer ako ste pažljivo pročitali prethodni mit, jasno je da
solarni paneli koriste takvu tehnologiju koja “hvata” sunčevo zračenje koje je
prisutno i leti i zimi, bez sumnje.
Setite se samo solarnih svetala koje imate u bašti, ili ste ih možda negde videli
ranije. Ona rade bez problema i leti i zimi, bilo da je oblačno, sunčano, ili su neki
drugi uslovi.
Proleće i jesen su generalno najbolje vreme za proizvodnju električne iz sunčeve
energije zbog nečega što se zove temperaturni koeficijent snage.
Silicijum, “magični sastojak” solarnih panela, postaje otporniji što je topliji. To
znači da će panel biti nešto manje efikasan kada su više temperature nego kada je
zima na primer.
3. Solarni paneli moraju biti okrenuti prema jugu
Istina je da na severnoj hemisferi, gde je i Srbija inače, paneli okrenuti prema jugu
dobijaju najjače zrake svetlosti, ali je istina da i paneli okrenuti u drugim pravcima
takođe dobijaju mnogo zraka.
Ugao pod kojim svetlosni zraci “udaraju” u panel određuje koliko efikasno se ta
svetlost može pretvoriti u električnu energiju.
Dakle, ako su paneli okrenuti prema jugozapadu ili jugoistoku, oni će funkcionisati
sa skoro punom efikasnošću.
Što se paneli više približavaju severu, to će postati manje efikasni, ali će uvek
proizvoditi električnu energiju.
Čak i da su paneli okrenuti prema severu, oni bi i dalje dobijali svetlost kroz
difuziju i refleksiju, ali ne biste mogli da generišete veliku količinu energije, barem
ne onoliko koliko biste dobili sa boljim pozicioniranjem.
4. Solarna elektrana je preskupa i nije ekonomski isplativa
Zapravo, ako pogledamo brojke od 2009. do 2015. godine, pa i još dalje, i to ne
samo kod nas, već i širom sveta, ulaganja u solarne panele i solarne elektrane su generalno u porastu jer ovi sistemi postaju sve pristupačniji.
Prosečni troškovi kupovine i ugradnje su pali za oko 30 odsto. Globalno gledano,
zapravo je jeftinije proizvoditi električnu energiju iz solarne energije nego iz uglja, što je veoma interesantna činjenica.
Solarna energija je dakle nesumnjivo jedan od najisplativijih načina za napajanje vašeg doma.
5. Instalacija solarne elektrane je prilično komplikovana i zahteva mnogo održavanja
U stvari, instalacija solarnih panela i solarne elektrane je relativno jednostavna sve
dok koristite usluge pouzdanog instalatera.
U idealnom slučaju, firma koja radi instalaciju će se pobrinuti oko svega, od
nabavke neophodne opreme, povezivanja svih komponenti, do savetovanja tokom i
na kraju saradnje.
Solarni paneli su konstruisani na način koji im omogućava da izdrže teške
vremenske uslove, uključujući grad, susnežicu, itd., tako da nemate posebne
probleme sa održavanjem (na primer, uklanjanje snega zbog težine tereta). Što se
tiče održavanja, solarne panele bi samo trebalo očistiti vodom da bi se uklonila
nagomilana prašina ili grančice ili sneg koji je zarobljen na njima.
Ovakvo održavanje je periodično i ne zahteva ni puno vremena ni previše alata.
Dakle, mit o tome da je sve previše komplikovano i zahtevno apsolutno ne važi.
6. Solarni paneli će oštetiti krov
Možda izgleda potpuno neverovatno, ali krov se pre može oštetiti usled
nepravilnog rada instalatera i zbog životinja nego od samih panela ili njihove
težine, recimo.
Paneli se postavljaju pomoću posebno dizajniranih nosača koji su razvijeni da savršeno pristaju na vaš krov. Osim toga, svaki profesionalni instalater bi trebao da koristi zaptivače i obezbedi rupe gde su zavijeni zavrtnji koji drže povezanim nosače i krovnu konstrukciju.
Instalateri mogu da pomere crep ili dva da bi se okvir, odnosno ram, pravilno
montirao i uklopio, ali će ih zameniti upravo onakvim kakvi su bili ili postaviti u
prethodni položaj.
Predstavnik kompanije koja izvodi radove takođe treba da izvrši vizuelnu proveru
vašeg krova kako bi se uverio da je bezbedno za instalatere da rade na njemu, a
instalater će se takođe uveriti da je sve u redu.
Dakle, jedina oštećenja mogu nastati ako se neprofesionalno radi, ako recimo
izvodite ugradnju sami, ili ako instalateri naprave greške, ali to se veoma retko
dešava.
7. Solarni paneli ne izgledaju lepo i ne traju dugo
Ovde se možemo malo i složiti sa ovom zabludom jer stari polikristalni paneli zaista
jesu izgledali kao “plava šahovnica”. Ipak, moderni monokristalni paneli su crni,
sjajni i izgledaju veoma elegantno.
Što se tiče dugotrajnosti, solarni paneli nemaju pokretne delove, a materijali u
njima su prilično neuništivi osim ako ih ne udarite čekićem ili kamenom, na primer.
Silicijum u panelima gubi svoju efikasnost kako godine prolaze, po stopi od 0,05%
godišnje, ali to čini malu razliku u prvih 30 godina!
Proizvođači će solarnom panelu dati 30-godišnju garanciju na performanse i tako možete biti sigurni da će trajati mnogo duže od tog predviđenog roka!
Dakle, izgled i estetika jesu apsolutno stvar ličnog ukusa, ali kada je reč o
dugotrajnosti, tu je činjenica da paneli mogu da traju i preko 30 godina sasvim
normalno i proizvode električnu energiju.
8. Solarna energija i dalje može da napaja uređaje u kući kada struja nestane
Ovo je naravno tačno, ali samo ako ste povezani na mrežu elektrodistribucije (“on-
grid” sistem) ili ako imate dovoljno baterija koje će nastaviti sa napajanjem uređaja dok se ne povrati napajanje iz mreže.
Razlog je taj što se sistem mreže elektrodistribucije takođe gasi jer je opasno voditi
struju do žica koje električari pokušavaju da poprave.
Kao rezultat toga, vaš pretvarač “zna” da je mreža isključena i isključuje proizvodnju električne energije koja se pokreće iz solarnih panela.
Što se tiče baterija, odnosno ako ste u “off-grid” sistemu, u tom slučaju možete imati napajanje iz baterija dok se problem sa mrežom ne sredi.
9. Solarni paneli su loši za životnu sredinu nakon što im se završi životni vek
Solarni paneli su napravljeni da dostignu maksimalan vek upotrebe od preko 25
godina u proseku, nakon čega se mogu reciklirati.
Što se tiče njihovog uticaja na životnu sredinu, ne kažemo da su solarni paneli
100% neutralni, i zapravo ne mogu biti jer materijali koji se koriste u njima treba
da se kopaju, proizvode i transportuju što je “prljav” proces.
Ugljični otisak solarnog panela iznosi oko 50 g ugljenika tokom životnog veka tog
panela.
To znači da će biti potrebno oko 2 do 3 godine da vaši paneli postanu ugljenično
neutralni kada se koriste u prosečnoj kući i kada “nadoknade” negativne uticaje
proizvodnje.
Ipak, činjenica da se mogu reciklirati, da im je životni vek dosta dug, kao i da su
neophodan, a može se reći i “najzeleniji” način za proizvodnju električne energije, jasno je da su solarni paneli prilično prihvatljivi za životnu sredinu.
10. Solarni paneli se ne mogu reciklirati
Solarni paneli nisu napravljeni od “misterioznih” materijala koji zbunjuju kompanije za reciklažu ili bilo koga ko se interesuje za mogućnost njihove reciklaže.
Izrađuju se, uglavnom, od metala, stakla i silicijuma. Svi ti materijali se redovno recikliraju.
Iako je možda kod nas problem sa prikupljanjem i transportom, razdvajanjem materijala i sličnim elementima reciklaže, generalno je situacija takva da se apsolutno mogu reciklirati.
Povezani postovi
Deklaracija solarnih panela – Kompletno objašnjenje specifikacije
Da li ste ikada pročitali deklaraciju sa specifikacijama bilo kog proizvoda, a da nije telefon…
Pametna brojila (smart meters) i solarni paneli – Kako funkcionišu zajedno?
Pametna brojila su relativno nova stvar kod nas na tržištu, a kao što im samo…
Recikliranje solarnih panela – Da li je moguće i da li je isplativo?
Neke od najčešćih asocijacija kada se pomisli na solarnu energiju jesu da je to zeleni,…
Solarni PV-T paneli – Šta su i kako funkcionišu?
Gotovo sigurno ne postoji čovek koji ne zna šta su solarni paneli, kako se koriste,…
