Neke od najčešćih asocijacija kada se pomisli na solarnu energiju jesu da je to
zeleni, obnovljivi izvor energije, da pruža čistiji način proizvodnje struje, smanjuje
štetne gasove i efekat staklene bašte, itd..
Iako su sve ove asocijacije tačne i apsolutno važe kada govorimo o solarnoj
energiji, još jedno ekološko pitanje se nameće, a to je šta se događa sa solarnim
panelima, ali i ostalom opremom solarne elektrane kada im prođe životni vek,
odnosno period eksploatacije.
Tačno je da ova celokupna oprema ima jako dug vek upotrebe, čak i preko 30
godina, međutim, činjenica je da ništa ne traje večno, pa samim tim ni solarni
paneli.
Koliko je moguće reciklirati solarne panele, da li je to isplativo i na koji način se
izvodi, sve to su pitanja na koja ćemo danas pokušati da damo odgovor i pokušamo
da utvrdimo da li je solarna energija zelena od početka do kraja ili tek treba da
postane
Recikliranje solarnih panela – Šta kaže
statistika?
Pre nego što se detaljnije upustimo u temu reciklaže solarnih panela, interesantno je pogledati šta kaže statistika kada je ova oblast u pitanju.
Kao što je već vidljivo i očigledno, industrija energije doživljava velike promene i pravi se veoma veliki, ali postepeni zaokret prema obnovljivim izvorima, što solarna energija svakako jeste.
I taj zaokret može da znači nekoliko stvari koje su itekako značajne i u ekološkom i u ekonomskom smislu.
Pre svega, veća potreba za energijom, posebno obnovljivom, može da znači veću proizvodnju, dakle troši se više materijala i rude, proizvodnja je povećana, i to svakako utiče u većoj ili manjoj meri na životnu sredinu.
Pored toga, solarni paneli koji se sada proizvode, dolaze za oko 25-30 godina u fazu kada je potrebno usmeriti sav taj “solarni otpad” u reciklažu i ponovo ga iskoristiti.
Dakle, ako se na trenutak razmisli o tome, u budućnosti možemo imati razvijenu industriju reciklaže ili možemo imati gomile otpada koje se mere hiljadama, stotinama, a vrlo verovatno i milionima tona.
Trenutna statistika kaže da je samo u Evropi ugrađeno više od 4 miliona tona solarnih panela. Pored Evrope, značajne količine su prisutne i u Aziji, posebno u Kini i Indiji, a tu je i Severna Amerika sa posebnim akcentom na Sjedinjene Američke Države.
Statistika takođe pokazuje da je samo do 2017. godine generisano preko 43500 tona fotonaponskog otpada.
Pored toga, do 2050. godine se predviđa neverovatan rast u primeni solarne tehnologije i to upravo za pomenute delove sveta, što bi značilo da je za 2050. godinu predviđeno da će postojati oko 60 miliona tona ovog otpada.
Na svu sreću, velika većina, čak preko 70% proizvođača solarnih panela u Evropi su deo svetske PV Cycle mreže koja se brine o tome da se ovi uređaji proizvode u skladu sa ekološkim standardima i sa ciljem da se na kraju svaki element reciklira u što većem procentu.
Životni vek solarnih panela
Jedno od najčešćih pitanja vezanih za solarne panele jeste upravo koliko oni traju, koliki im je životni vek.
Tokom svog perioda eksploatacije, panel gubi efikasnost u proizvodnji električne energije i to je činjenica koja ne zaobilazi ni jeftine, ni skupe solarne panele.
Recimo, generalna statistika kaže da većina panela izgubi maksimalno oko 10% efikasnosti tokom prvih 10-12 godina upotrebe. Nakon toga, procenat se povećava i do 20% nakon 25 godine.
Ipak, stvarni podaci i iskustva pokazuju da se efikasnost panela smanjuje od 6% do 8% nakon 25 godine, što je daleko bolje od pomenutih 20%.
U svakom slučaju, solarni paneli mogu da traju između 25 i 30 godina, a postoje i kvalitetnije opcije čiji životni vek je procenjen na više od 40 godina,
Odlaganje i skladištenje “solarnog otpada”
Sa regulatornog aspekta, otpad od fotonaponskih panela i dalje spada u opštu klasifikaciju otpada. Jedini izuzetak postoji na nivou EU, gde su fotonaponski (PV) paneli definisani kao e-otpad u Direktivi o otpadu od električne i elektronske opreme (WEEE). Ova direktiva i drugi pravni okviri tako regulišu upravljanje otpadom od fotonaponskih panela.
Postupak reciklaže solarnih panela
Trenutno postoje dva tipa solarnih panela kada govorimo o reciklaži, i tu se pravi glavna razlika. Prvi tip jesu paneli zasnovani na silicijumu i oni su češće zastupljeni, a drugi tip su paneli zasnovani na tankom filmu, takozvani tankoslojni paneli. Naravno, oba tipa se mogu reciklirati i u zavisnosti od primenjene tehnologije, sa čak 96% efikasnosti, što je fantastično.
Reciklaža solarnih panela zasnovanih na silicijumu
Proces reciklaže PV panela na bazi silicijuma počinje rastavljanjem samog panela kako bi se odvojili aluminijumski i stakleni delovi.
Skoro sve (95%) napravljeno od stakla se može ponovo koristiti, dok se svi spoljni metalni delovi koriste za preoblikovanje okvira ćelija.
Ostatak materijala se obrađuje na 500°C u jedinici za termičku obradu kako bi se olakšalo vezivanje između ćelijskih elemenata. Zbog ekstremne toplote, plastika za kapsuliranje isparava, ostavljajući silikonske ćelije spremne za dalju obradu.
Nakon termičke obrade, obnovljivi materijali se fizički odvajaju, a 80% njih se lako može ponovo koristiti, dok se ostatak rafiniše.
Čestice silikona, koje se nazivaju “oblatne” ili “oblande”, se urezuju pomoću kiseline. Slomljene pločice se tope da bi se ponovo koristile za proizvodnju novih silicijumskih modula, što rezultira stopom recikliranja silicijumskog materijala od čak 85%.
Reciklaža tankoslojnih solarnih panela
Za razliku od onih na bazi silicijuma, paneli na bazi tankog filma se mnogo drastičnije obrađuju.
Prvi korak je da se stave u seckalicu. Nakon toga, poseban mlin osigurava da sve čestice ne budu veće od 4-5 mm, pri čemu se laminacija koja drži unutrašnje materijale na okupu lomi i stoga se može ukloniti.
Za razliku od PV panela na bazi silicijuma, preostala supstanca nakon ovakve obrade se sastoji od čvrstog i tečnog materijala koji se razdvajaju.
Tečnosti prolaze kroz proces taloženja i “odvodnjavanja” kako bi se obezbedila čistoća. Dobijena supstanca prolazi kroz obradu kako bi se u potpunosti odvojili poluprovodnički materijali.
Poslednji korak zavisi od tehnologije koja se koristi prilikom proizvodnje panela, međutim, 95% poluprovodničkog materijala se u proseku ponovo koristi.
Čvrsta materija je kontaminirana takozvanim međuslojnim materijalima, koji su lakši po masi i mogu se ukloniti posebnim metodama koje podrazumevaju vibracije. Na kraju, materijal prolazi kroz ispiranje. Ono što ostaje je čisto staklo, čime se štedi 90% staklenih elemenata za laku ponovnu proizvodnju.
Da li je isplativo reciklirati panele?
Tržište reciklaže solarnih panela je još uvek relativno novo, ali stalno raste.
Istraživači aktivno razvijaju procese reciklaže koji mogu ekonomično povratiti većinu komponenti iz solarnog panela.
Neke zemlje su primenile zakone o dizajnu kako bi osigurali reciklažu fotonaponskih panela, koji će stupiti na snagu u julu 2025. godine.
Ono što je sigurno je da globalno tržište reciklaže solarnih panela konstantno raste. U 2022. godini, tržište je bilo procenjeno na 250 miliona dolara. Predviđa se da će do 2028. godine dostići 1.29 milijardi dolara.
Kako količina otpada od panela nastavlja da raste, njihova reciklaža može ponuditi izvor materijala koji bi inače trebali da se iskopavaju, čime bi se doprinelo održivijem pristupu solarnoj energiji.
Predviđanja su trenutno takva da će do 2030. godine vrednost recikliranih materijala biti veća od 450 miliona dolara, da će više od 60 miliona panela biti dobijeno reciklažom i da će oni biti sposobni za generisanje oko 18 gigavati električne energije.
Još veća predviđanja su vezana za 2050. godinu sa 15 milijardi vrednosti recikliranih materijala, dva miliona panela dobijenih iz reciklaže i čak 630 gigavati električne energije iz ovih panela.
Dakle, kada se sve ovo pogleda, jasno je zaključiti da je reciklaža solarnih panela itekako isplativa, ali pre svega ekološka i u potpunosti prihvatljiva i neophodna za zdravu životnu sredinu.
Kakva je budućnost po pitanju ponovnog
iskorišćenja materijala iz solarnih panela?
Ako uzmemo u obzir sve prethodne činjenice, statističke podatke i predviđanja, jasno je da je budućnost puna mogućnosti, kako za očuvanje životne sredine, tako i za nova radna mesta, čistiju proizvodnju električne energije i dodatno smanjenje uticaja procesa proizvodnje solarnih panela na svet i prirodu.
Mogućnost reciklaže znači da će potencijalno biti manje rudarenja, da će se razvijati čistiji procesi i tehnologije i da će solarni paneli, kao izvor obnovljive i čiste energije, postati još “zeleniji” i još više smanjiti svoj ugljenični otisak kao tehnologija i proces od početka do kraja upotrebe čime će se ekološki krug u potpunosti zatvoriti.
Povezani postovi
Solarni paneli vs vetroturbine vs mini hidroelektrane
Kada je u pitanju proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije, solarni paneli, vetroturbine i…
Ugradnja solarnih panela na kamper?
Kada se pomenu solarni paneli, verovatno je prva asocijacija ušteda na računima za struju, zelena…
Deklaracija solarnih panela – Kompletno objašnjenje specifikacije
Da li ste ikada pročitali deklaraciju sa specifikacijama bilo kog proizvoda, a da nije telefon…
Pametna brojila (smart meters) i solarni paneli – Kako funkcionišu zajedno?
Pametna brojila su relativno nova stvar kod nas na tržištu, a kao što im samo…
